Народни музеј Пожаревац


Кратак историјат
музеја

Оснивање Музеја при Пожаревачкој гимназији започето је 1893. године заузимањем професора Луке Јевремовића који је покренуо, уз помоћ ученика, ђачких родитеља и грађана,сакупљање предмета за музејску збирку.

Легални, у правом смислу рад, Музеј је започео са доношењем и потврђивањем Правила Музеја из 1896. године. Тадашњи министар просвете и црквених дела, Љубомир Ковачевић, одобрио је оснивање Музеја потврдом ПРАВИЛА МУЗЕЈА, 3. фебруара 1896. године.

Музеј је те 1896. године у својим збиркама имао сакупљених преко 350 предмета, пре свега нумизматике, али и других. Одмах по оснивању Музеја за чувара (кустоса) одређен је Лука Јевремовић, који је ту дужност вршио пуних десет година. Основни задатак, због којег је музеј и био основан, почео је да се остварује: чување и истраживање старина, пре свега у Пожаревачком округу. Априла 1907. Музеј је отворио и сталну музејску поставку у посебној просторији гимназије.

prva požarevačka gimnazija

Прва зграда Пожаревачке гимназије

извор: архива музеја

У Првом светском рату пропао је највећи број музејских предмета иако је извршена евакуација, а оно што је остало развукли су бугарски окупатори. Током Другог светског рата (1941-1945) Музеј је све време рата постојао и радио под именом Браничевски музеј. По ослобођењу, септембра 1947. године Музеј је свечано и званично отворен за публику поводом Вуковог јубилеја. Никола Бошковић, пензионисани професор био је постављен за управника.

Пређени пут од 125 година, од гимназијског, преко Браничевског, Окружног, Градског до Народног музеја данас, био је изузетно динамичан (истраживање и сакупљање предмета, излагање и документација, као и сукцесивна конзервација музејских предмета), сведочи о богатој културној баштини овог краја, Браничевског округа.

Данас, Народни музеј у Пожаревцу је подручни музеј, са 50.000 предмета у осам збирки и седам објеката на пет локација.

ИСТОРИЈАТ МУЗЕЈА

Оснивање Музеја при Пожаревачкој гимназији започето је 1893. године заузимањем професора Луке Јевремовића који је покренуо, уз помоћ ученика, ђачких родитеља и грађана, сакупљање предмета за музејску збирку.

Легални, у правом смислу рад, Музеј је започео са доношењем и потврђивањем Правила Музеја из 1896. године.

Опширније

Главна зграда
(страница у припреми)

Лапидаријум

Легат
Миодрага Марковића

Шатор
Пожаревачког мира

УПОЗНАЈТЕ СЕ СА НАШИМ ПОСТАВКАМА

Етно - парк
Тулба

Галерија
савремене уметности

Кућа Добрњчевих
(поставка у припреми)

Музеј
kултурне историје
(у реконструкцији)

Лапидаријум

Лапидаријум, смештен у дворишту Музеја, обухвата површину од око 450м2 и саставни је део Античке збирке Народног музеја Пожаревац. Споменици су изложени на отвореном, распоређени у неколико група у дворишту музеја. Већина споменика се налази у предњем дворишту, док је 11 споменика смештено иза музејске зграде. Језгро данашњег лапидаријума сачињавају споменици који су прикупљани од 1947. године, и углавном представљају случајне налазе са територије Браничева, а њихов највећи број потиче из Виминацијума.

У Лапидаријуму је изложено преко 100 камених споменика, које можемо сврстати у следеће категорије: архитектонска пластика, капители, стубови, надгробни, вотивни и епиграфски споменици, саркофази и монументална скулптура. Лепотом и монументалношћу издвајају се проконески саркофаг са гирландама, стеле архитетонског типа и мермерна скулптура Тогатуса.

Togatus

II век, Viminacium, Чаир
мермер
димензије: 150х 75 х 82цм

Не мали број споменика који због важности и димензија не могу бити изложени у лапидаријуму, налази се у оквиру сталне поставке или су смештени у депо античке збирке. Изложени споменици су различитог карактера и димензија. Хронолошки се могу сместити у период од 1. до 4. века.

Споменици изложени у лапидаријуму пожаревачког музеја, богати су фигуралним представама израђеним у дубоком и плитком рељефу. Приказане су сцене са различитим иконографским садржајима (божанства, генији, митолошке сцене, оружје, Трачки коњаник, Атис, вегетабилни орнаменти, портрети покојника, посуђе, различите животиње).

Такође су видљиви и различити утицаји, као што су италски, хеленистички, малоазијски, на виминацијумски клесарски центар, који има изузетно богату продукцију. Препознају се и утицају панонских радионица. Споменици су израђени како од локалног кречњака, тако и од квалитетног импотрованог мермера из Похорја и са острва Мармарис.

Проконески саркофаг са гирландама,

крај II, почетак III века
Дрмно (Из старог Гимназијског музеја)
мермер
димензије: 180 х 256 х 126цм

Легат Миодрага Марковића

Породица Миодрага Марковића из Београда је 1969. године поклонила граду Пожаревцу легат, спомен-збирку Миодрага Марковића, дугогодишњег југословенског дипломате рођеног Пожаревљанина, чију окосницу чине слике познатих југословенских уметника међуратног периода.

Протекло је десет година од потписивања Уговора о поклону док збирка није смештена у адекватни јавни простор, 1982. године, што је био један од услова породице Марковић за уступање ове вредне уметничке колекције граду. Музеј је за смештај и презентацију збирке добио адаптирану зграду некадашње Музичке школе која се налазила у истом дворишту где и зграда Народног музеја што је допринело целини музејског комплекса.

Портрет Миодрага Марковића

Као имућан човек и дипломата, Миодраг Марковић је целу своју уштеђевину улагао купујући ликовна дела српских сликара, такође, добијао их је и на поклон као пријатељ уметника, често се опходећи и као њихов дародавац који је набављао сликарски материјал у иностранству.

Богато наслеђе прве половине ХХ века донело је ехо утицаја европских градова у којима су школовани уметници, Париза, Минхена, Будимпеште, Прага, видљивог на сакупљеним делима. Аутори из поклон-збирке Миодрага Марковића припадају различитим правцима и поетикама заступљеним у трећој и четвртој деценији прошлог века.

Преовладавају тада актуелна уметничка струјања у виду колористичког експресионизма чији су заступници Бијелић, Коњовић, Петровић, Личеноски, као и поетски реализам и интимизам којим су највише заокупљени Челебоновић, Радовић, Милосављевић, Табаковић и Гвозденовић.

Јован Бијеллић ,,Босански предео''

Шатор Пожаревачког мира

У Пожаревцу је 2004. године у непосредној близини места где је потписан Пожаревачки мир на брду Тулба постављено спомен обележје од камених блокова тешких више од 15 тона са циљем да се чува успомена на овај важан историјски догађај.

Тада је основана Фондација „Пожаревачки мир“ и захваљујући Фондацији у Пожаревцу је 21. јула 2010. године на брду Тулба, а на годишњицу овог догађаја постављена реплика царског шатора која представља веродостојни приказ овог историјског догађаја везаног за наш крај.

Део поставке

Стална изложбена поставка са експонатима у царском шатору постављена је 27. априла 2012. године. Фондација је угашена 2014. године и тада је шатор Пожаревачког мира припао Народном музеју у Пожаревцу. Оригинални предмети – карте, медаље исковане поводом Пожаревачког мира, као и књиге, чувају се у Народном музеју Пожаревац.

Етно - парк Тулба

У оквиру Народног музеја Пожаревац, формиран је 1972. године, етно-парк на брду Тулба са циљем да се на једном месту прикажу традиционалне вредности народне архитектуре Браничевског округа. Објекти постављени у етно-парку су аутентични, пренети са матичне локације и претстављају типичне облике народног градитељства области из које потичу.

kuća

Кућа из области Млаве

У етно-парку се налазе две куће из области Млаве и амбар из Поморавља. Област Млаве обухвата средњи ток реке Млаве. То је брдско-планински предео, богат шумама. Зато је дрвена града била основни конструктивни елемент у изградњи кућа и привредних објеката. Постављањем дводелне и четвороделне куће назначене су фазе развоја стамбене архитектуре у просторном и функционалном погледу. Због конфигурације терена, куће су испод једног дела имале подрум.

portret Miodraga Markovica

Кућа из области Млаве

Додавањем других просторија (собе, оставе или ћилера), а нарочито трема, кућа брвнара у области Млаве доживела је свој пуни развојни облик. Трем је осим функције проширења простора ван куће, имао и естетску улогу која даје карактеристичан печат спољашњем изгледу куће.Тако је равнотежа између функције, конструкције и облика куће у пуној мери дошла до изражаја. На просторни развој куће утицали су друштвено-економски чиниоци, односно, материјално стање и структура породице.

Амбар

Село Лучица, Пожаревачко Поморавље
Око 1864 године

Носилац прогреса у еволуцији народног градитељства је, управо, стамбена зграда, кућа. За разлику од куће, подложне променама, привредне зграде дуже задржавају своју конструкцију и изглед и остају у функцији поред нових стамбених објеката. Такав пример представља амбар из Поморавља. Аутентични објекти постављени у етно-парку указују на вредност народног градитељства друге половине 19. века које је настала спонтано, под утицајем природне средине и друштвено-економских прилика тог времена, са истанчаним осећајем за склад и облик прилагођен потребама и мери човека.

Kuća - brvnara

Галерија савремене уметности

Народни музеј је у априлу 2011. године добио један од најлепших изложбених простора у самом центру града, садашњу Галерију савремене уметности у којој је до сада излагао велики број уметника. Овај изложбени простор предвиђен је за повремене изложбе, којих је до сада било преко 170. Неке од значајнијих изложби које су биле представљене јавности у овом простору су: изложба Миодрага Б. Протића, Миће Поповића, Лазара Возаревића, Милана Коњовића, изложба графика ,,Пикасо у Пожаревцу”, итд. У ГСУ излажу и друге установе културе из нашег града, ликовна удружења, удружења грађана, образовне институције.

Кућа Добрњчевих

Објекат у Немањиној 33, познат као Кућа Добрњчевих, изграђен је 1995. године, на месту куће Арсенија Добрњца. Ова кућа представља балкански тип градске куће засноване на оријенталним узорима. Године 1997. основан је Фонд Петар Добрњац, а касније објекат мења име у Кућа Добрњчевих.

Кућа носи име по познатом војводи из I српског устанака, Петру Добрњцу. Народном музеју у Пожаревцу објекат је припао 2002. године и од тада се у њему налази музејска поставка.

Део поставке

У ,,Кући Добрњчевих” постављена је изложба ,,Култура становања у Пожаревцу у XIX и првој половини XX века” – приказан је ентеријер српске куће која прати развој становања у Пожаревцу у XIX веку све до почетка наредног столећа. Кроз архитектуру, етнолошке предмете, ликовну и примењену уметност може се сагледати живот пожаревачке грађанске куће из наведеног периода.

Виртуелне туре

Документација

Публикације

Извештај о раду za 2020. годину
Извештај о раду za 2021. годину
Извештај о раду za 2022. годину
Информатор о раду
plan rodne ravnopravnosti
План родне равноправности
plan rodne ravnopravnosti
Статут из 2022. године
Закон о култури
Закон о културним добрима
Закон о музејској делатности
Завршни рачун и финансијски извештај НМП за 2023.г
План и програм рада Народног музеја у Пожаревцу за 2024. годину
Историјско богатство на раскршћу трију рeка – тура кроз град Пожарeвац

ЈАВНЕ НАБАВКЕ

Јавне набавке Народног музеја Пожарeвац налазе се на Порталу јавних набавки.

https://jnportal.ujn.gov.rs/


2023.

Јавне набавке на које се ЗЈН не односи

Јавне набавке на које се односи ЗЈН

2022.

KONTAKT

Контакт за заказивање група и екскурзија:
Јелена Миленковић, виши музејски едукатор,
tel: 066/844-22-89

Легат Миодрага Марковића

Улица: Др Воје Дулића бр. 12

радно време:
понедељак-петак: 7:30 - 15:30
викендом групне посете по најави

Локација

Етно-парк Тулба и Шатор Пожаревачког мира

Улица: Косте Стаменковића бб.

радно време:
понедељак-петак: 7:30 - 15:30
викендом групне посете по најави

Локација

Галерија савремене уметности

Улица: Стари корзо 14

радно време:
понедељак: 7:30 - 15:30
уторак - петак: 7:30 - 20:00
субота: 8:00 - 16:00
недеља: нерадан дан

Локација

Кућа Добрњчевих

Улица: Немањина 33

радно време:
понедељак-петак: 7:30 - 15:30
викендом групне посете по најави

Локација

Улазнице

Индивидуалне улазнице за све објекте музеја - 250,00

Групне улазнице за све објекте музеја – 200,00

Бесплатна улазница:

  • деца до 10 година
  • ученици основних и средњих школа из Пожаревца и околних насеља
  • особе са инвалидитетом са пратиоцем
  • труднице
  • студенти историје уметности, историје, археологије, етнологије, ликовне и примењене уметности уз индекс
  • новинари уз новинарску картицу
  • запослени у сродним установама културе
  • чланови ICOM-a, ULUS-a, ULUPUDS-a
  • припадници Војске Републике Србије